Samo su dva straha urođena: od iznenadnih jakih zvukova i izmicanja tla pod nogama. Strah od lekara se, dakle, kao i mnogi drugi strahovi, uči. Smatra se normalnim, razvojnim strahom i kod većine dece se javlja na uzrastu oko 3-4. godine.

‍

Čega se deca, zapravo, plaše?

‍

U osnovi straha od lekara je, pre svega, strah od nepoznatog, a u lekarskoj ordinaciji ima toliko toga što je detetu nepoznanica: od samog lekara, preko ordinacije i instrumenata u njoj, do samog pregleda i tretmana. Uz to, treba imati na umu da je mišljenje dece ovog uzrasta na konkretnom nivou, pa im objašnjenje da će im lekar „izvaditi krv“ ili zubar „uzeti otisak zubića“ može zvučati zastrašujuće.

Ne treba zanemariti ni strah od odvajanja od roditelja. Mlađa deca čak mogu strepeti da će ih roditelji zauvek ostaviti kod lekara.

Kod starije dece se javlja i strah od neprijatnosti i bola. Što je dete starije, njegovo pamćenje je zrelije, pa se pri svakoj novoj poseti lekaru može prisetiti neprijatnih ranijih sličnih iskustava.

‍

Kako pomoći detetu da prevaziđe strah od lekara?

‍

Lekar ne sme biti „babaroga“, kojom se detetu preti: „Ako ne budeš dobar/ra, vodim te kod lekara!“ ili „Išao/la si bos/a i sad moramo kod lekara“ ili „Mora da se jede brokoli, inače ćemo morati kod lekara“. Dete lekara ne treba da doživi kao kaznu za nešto što (ni)je uradilo, već kao osobu od poverenja, koja će mu pomoći da se oseća bolje.

Takođe, ukoliko primetite da se Vaše dete plaši odlaska kod lekara, nemojte ga zbog toga zadirkivati u pokušaju da taj strah omalovažite. Umesto toga, pokažite razumevanje, uvažite detetova osećanja i pokušajte da mu pomognete da ih prevaziđe. Evo i kako:

Pre pregleda...

- Pokušajte da saznate šta je tačno to oko čega je Vaše dete zabrinuto i potom mu jednostavnim i za nju/njega razumljivim rečima objasnite šta može da očekuje: npr. čemu služi stetoskop i da u prvom trenutku može biti hladan u dodiru sa kožom; zašto će i kako doktor upotrebiti špatule za grlo ili instrument za pregledanje ušiju...

- Čitajte slikovnice i/ili gledajte crtaće u kojima glavni junaci idu kod lekara i/ili organizujte igru u kojoj će dete moći da se oproba i u ulozi lekara i u ulozi pacijenta.

- Ukoliko ste u mogućnosti, nekoliko dana pre pregleda odvedite dete da upozna lekara i vidi kako izgleda ordinacija.

- Nastojte da detetu pružite verodostojne informacije, ali na način i u meri koja ga neće dodatno zastrašiti. Npr. umesto da ga uveravate da injekcija ne boli, probajte sa: „Moguće je da ćeš osetiti peckanje kada primiš injekciju, ali to traje vrlo kratko i pomoći će ti da se osećaš bolje“.

Na dan pregleda...

- Pokušajte da pregled zakažete u vreme za koje znate da će Vašem detetu najviše odgovarati – ne u vreme kada inače jede ili spava.

- Pođite na pregled sa detetom – ne prepuštajte to nekom drugom. Dete će se uz Vas osećati najsigurnije!

- Dozvolite/ ponudite detetu da sa sobom ponese igračku koju voli.

- Na putu do ordinacije, kao i u čekaonici, nastojte da detetu zaokupite pažnju nekim vedrim i opuštajućim sadržajem: pevajte, igrajte igre koje dete voli, razgovarajte, čitajte knjižicu... Na taj način, dete neće ostati samo sa svojim mislima o predstojećem pregledu, što samo dodatno može da ga uznemiri.

- Imajte poverenje u svoje dete i kažite mu to: „Znam da ćeš dati sve od sebe da pomogneš doktoru da te što lakše i brže pregleda!“.

U ordinaciji...

- Neka vam dete tokom pregleda sedi u krilu – Vaša blizina i kontakt sa Vama će na njega delovati umirujuće.

- Ukoliko je moguće, neka doktor prvo Vas „pregleda“, pokazujući na taj način detetu kako će pregled izgledati.

- Omogućite detetu da ima utisak da je kontrola u njegovim rukama: prepustite mu da odredi koje će mu uvo doktor prvo pregledati, da li će mu prvo poslušati pluća ili pogledati grlo, i sl.

- Po završenom pregledu, proslavite zajedno sa detetom uspešno obavljen „posao“ – provedite zajedničko vreme onako kako volite: u bioskopu, poslastičarnici, šetnji, kod zajedničkih prijatelja...

‍

Kako pomoći sebi, da biste mogli da pomognete i svom detetu?

Deca gledaju u nas, i više veruju onome što vide i osete, nego rečima koje pri tom izgovorimo. To – kako se mi ponašamo i osećamo, u ovom slučaju - konkretno spram situacije odlaska kod lekara, odrediće i detetovo ponašanje. Zato:

- Pažljivo izaberite lekara za svoje dete! Potražite nekoga sa iskustvom i znanjem, ali ko, istovremeno, „ume s decom“.

- Zadržite vedar i pozitivan stav – ako želite da i Vaše dete bude rasterećeno.

- Budite strpljivi i otvoreni – budite tu za svoje dete!

‍

‍

‍

‍